Časovi Građanskog vaspitanja – mesto za „rađanje“ mladih aktivista

Iako je Građansko vaspitanje izborni predmet u školama, ono je i jedini predmet na kom se deca sreću sa svakodnevnim životnim situacijama i problemima i nalaze načine da ih reše, što pokazuje neophodnost postojanja ovakve vrste nastave u školama. Pored toga, časovi Građanskog vaspitanja su mesta na kojima se, pošto obrađuju različite društvene probleme, rađaju budući aktivisti i mladi ljudi koji će se boriti za bolje društvo u kome žive.

Učiteljica Gordana Jovanović iz OŠ „Kralj Petar Prvi“ u Nišu, koja predaje i Građansko vaspitanje, kaže da prema njenom iskustuvu, više od dve trećine dece bira ovaj predmet kao izborni, što je dokaz da su za sve ovo vreme i deca i roditelji upoznati sa temama koje se na ovim časovima rade i načinima na koje se one obrađuju i da im se to sviđa.

„Građansko je jako bitno i za decu u najmlađem školskom uzrastu, naročito u trećem i četvrtom razredu, kada ona mogu da razumeju suštinu onoga što radimo. Časovi su sa njima tada jako zanimljivi, daju hiljade primera, jer su skoro svi prošli kroz životne situacije o kojima se govori. I ako nisu, oni znaju kako rešiti neki problem i na kraju časa uvek dođemo do toga kako u kojoj situaciji treba reagovati i kako treba da se ponašaju. Radimo na toleranciji, odnosu između vršnjaka, dece i roditelja, dece i učitelja, odnosno nastavnika, sve je ono što je živo, opipljivo je i zato im je zanimljivo“.

Ona smatra da je jako važno što je Građansko vaspitanje uvedeno u škole, naročito zbog toga što se stalno uvode nove oblasti, pa će od ove godine govoriti i o građanskom aktivizmu, pa će se deca sretati sa jako bitnim životnim temama kao što su borba za zdravu životnu sredinu, čistu vodu, odbrana reka i slično. Na ovaj način oni se vrlo realno uključuju u život i društvo u kome žive. Na ovaj način, smatra Jovanović, Građansko vaspitanje može da stvori mlade aktiviste.

„Kada mi istaknemo probleme u društvu, oni shvate i kažu da nešto ne treba da se radi, sami shvate da je u društvu nešto došlo do ivice pucanja, da je nešto nepravedno stavljeno na margine i direktno se uključuju u rešenje. Oni tako mali imaju svoje mišljenje o tome i govore ga javno, a niko ih zbog toga ne kritikuje. Suština građaskog je to što svako može da kaže ono što misli i zajedno dolazimo do rešenja, menjamo pogrešne stavove. Ne ocenjuje se i nemaju razloga da se suzdržavaju od svog mišljenja, što je jako važno“, smatra Gordana Jovanović.

Kako kaže, časovi su osmišljeni kao radionice, što je deci dodatno interesantno u odnosu na druge predmete. Imaju izmišljene situacije sa nekim imaginarnim detetom, pa se posle dotaknu i životnih siutacija samih učenika, koji se sete kada su bili u sličnoj prilici ili neprilici, kako su rešavali problem, sukob ili nešto slično. Rade na onome što je njima blisko, približeno je njihovom nivou obrazovanja i razvoja, pa se zbog toga osećaju slobodno da izreze svoje mišljenje i kada nije „ispravno“, jer zajedno sa svojim vršnjacima dolaze do obrasca ponašanja koji je prihvatljiv i pravičan prema svim članovima društva.

Autorka: Milica Branković