20. januar 2026 Ne lajkuj nasilje

Istraživanje o digitalnom nasilju prema ženama i devojkama u Srbiji pod nazivom “Ne lajkuj nasilje”, koje je sprovelo Udruženje Atina, uz podršku UN Women, realizovano na slučajnom, reprezentativnom uzorku od 1.002 građana Srbije starijih od 18 godina, ukazuje na poražavajuće podatke da za žrtve digitalnog nasilja ne postoji nikakva zaštita, da su počinioci najčešće muškarci, uglavnom poznati, ali i da čak i žrtve same sebe smatraju odgovornima.

Publikacija sadrži tri dela. Prvi pojašnjava međunarodne standarde u prevenciji, suzbijanju i zaštiti od digitalnog nasilja, kao i pravni i strateški okvir Republike Srbije. U kratkim crtama, pod naslovom “Pravni okvir koji ne sustiže stvarnost”, glavni nalaz pokazuje da pravni okvir Srbije ne prati brzinu digitalnog nasilja. Krivični zakonik, kao i pokušaji njegove izmene i drugi propisi, ne prepoznaju u dovoljnoj meri novu realnost u kojoj nasilje više nije samo fizički napad, već i kontrola, nadzor, objavljivanje privatnih sadržaja, ucena intimnim materijalom, pornografija i javno ponižavanje žena.

Navode da mnogi od ovih oblika nisu jasno definisani kao krivična dela, kao i da tamo gde su pojedini oblici digitalnog nasilja formalno kažnjivi (npr. neovlašćeno snimanje ili objavljivanje privatnih podataka), postupak nije automatski, već žrtva sama mora da ga pokrene, što podrazumeva advokata, vreme, novac i suočavanje sa nasilnikom.

Zaključak je da sistem ne reaguje po službenoj dužnosti, čime žrtva dobija poruku: “Nema zaštite, snađi se sama.”

Drugi deo tiče se samog istraživanja digitalnog nasilja u Srbiji i precizira kakve su “percepcije, iskustva i uticaj”.

Ceo intervju sa Jelenom Hrnjak o ovoj publikaciji možete pročitati na sledećem LINKU.

Izvor: NVO Atina