Principi i standardi samoregulativne inicijative OCD

Trenutna rasprava o finansiranju i odgovornosti organizacija civilnog društva sve više naglašava važnost uspešnog uspostavljanja zajedničkih normi i standarda od strane OCD, što može pozitivno uticati na ovu temu. To omogućava zainteresovanim stranama da sa većom sigurnošću nadgledaju odgovorno korišćenje sredstava, efikasnu implementaciju programa i očuvanje poverenja i integriteta. Međutim, očuvanje ovih principa može biti izazovno. OCD deluju u okviru višestrukog okruženja koje karakterišu različiti pravni okviri, očekivanja zainteresovanih strana i organizacione strukture. Kada organizacije odluče da se pridruže ili osnuju inicijativu za samoregulaciju, moraju pažljivo razmotriti modalitet kroz koji će upravljati svojim aktivnostima. Izbor odgovarajućeg modaliteta podrazumeva procenu jedinstvenog konteksta organizacije, uključujući njenu unutrašnju dinamiku i spoljašnje okruženje. Različiti modaliteti, kao što su kodeksi ponašanja, programi sertifikacije ili industrijski standardi, imaju različite prednosti i izazove. 

Ipak, prvi korak u efikasnosti inicijative za samoregulaciju zavisi od uspostavljanja jasnih principa i standarda. Ti principi predstavljaju osnovne vrednosti organizacije, dok standardi definišu specifične kriterijume za ocenu učinka i ponašanja. Oni moraju da prate misiju organizacije, njene vrednosti i očekivanja zainteresovanih strana, uzimajući u obzir promenljivo okruženje. Iako su principi i standardi veoma povezani, da bi se pravilno razumeli, moraju se razlikovati jedni od drugih.

Principi – osnovne vrednosti

Principi, kao osnovne vrednosti koje vode inicijative za samoregulaciju, postavljaju temeljnu osnovu za poželjno ponašanje i procese donošenja odluka unutar OCD. Transparentnost i odgovornost su obično ključni principi, ali tu mogu da spadaju i učešće zainteresovanih strana, upravljanje kvalitetom i posvećenost vrednostima civilnog društva i društvenim promenama. Međunarodno priznate inicijative odredile su ove ključne principe, nudeći okvir koji organizacije mogu prilagoditi svom kontekstu na nacionalnim nivou. Jedan dobar primer takvih međunarodnih principa koje su razvile organizacije civilnog društva su Istanbulski principi za efektivnost razvoja OCD.

Standardi – norme i mere

Standardi su, s druge strane, specifične norme ili modeli koji vode organizacije ka postizanju ovih principa i služe kao sredstvo za merenje njihove efikasnosti. One se mogu smatrati stvarnim koracima koji su neophodni za sprovođenje odgovornosti i transparentnosti i često su kategorisani u finansijske prakse, programski rad i upravljanje.

Finansijski standardi imaju za cilj da poboljšaju transparentnost u upravljanju i korišćenju sredstava. Osnovni standardi mogu uključivati posedovanje bankovnog računa, sprovođenje finansijskih kontrola, godišnje finansijsko izveštavanje, sprovođenje redovnih revizija i poštovanje računovodstvenih standarda.

Programski standardi se bave planiranjem i implementacijom programa u skladu sa vodećim principima, obuhvatajući aspekte kao što su posedovanje programskog plana, dokumentovanje organizacionog rada, uključivanje zainteresovanih strana u razvoj i implementaciju programa i integrisanje organizacionih principa u svakodnevno poslovanje.

Standardi upravljanja regulišu organizacione operacije u skladu sa utvrđenim principima, uključujući pravnu registraciju, posedovanje statuta, objavljivanje vizije, misije i vrednosti organizacije, objavljivanje adrese organizacije i kontakt informacije, postojanje odgovorne politike za način na koji se biraju članovi odbora, redovno održavanje sastanaka odbora, sprovođenje odgovornih politika zapošljavanja i izradu godišnjih izveštaja.

Pridržavajući se ovih principa i standarda, organizacije civilnog društva osiguravaju sprovođenje svojih aktivnosti odgovorno, podstičući na taj način poverenje i kredibilitet u svojim zajednicama i šire.

 

Izvor: https://civicus.org/images/stories/CIVICUS%20Self-regulation%20Guide%20Eng%202014.pdf