10 Sep Zašto nas nema u medijima
Verujem da ne postoji organizacije civilnog društva koja je zadovoljna načinom na koji mediji prate njihove aktivnosti. Animozitet je obrnuto proporcionalan zahtevima donatora koji neretko traže da se u izveštaju popuni rubrika „visibility“ koja podrazumeva podatke o tome koliko su i šta mediji objavljivali o aktuelnom projektu. A, ono što se moglo pročitati, čuti ili videti najčešće je u dubokoj nesrazmeri sa našim željama, ali i očekivanjima donatora.
Piše: Vukašin Obradović
I tu dolazimo do ključnog pitanja iz ugla organizacija civilnog društva: jesu li novinari naši arhetipski neprijatelji? Ili, možda, krivica što nas nema (dovoljno) u medijima nije samo na novinarima?
Pre nego što odgovorite na ove dileme, evo nekih činjenica koje morate da znate:
- Ili jeste ili nije vest
Čitav novinarski svet se vrti oko ove sentence. Imajte to na umu kada pišete saopštenja ili zakazujete konferencije za medije. I zato najpre pogledajte šta je i kako se pravi vest. A, onda proverite sebe i zapitajte se da li imate zapravo vest. Kada prodjete ovaj put, tek onda pišite saopštenje ili organizujte konferenciju za medije.
- Vest je samo ono što je objavljeno
Ako vaše saopštenje ili izveštaj sa konferencije za medije nije objavljen, ne krivite novinare. Pogrešićete jer novinar nikad neće propustiti da objavi ono što jeste vest.
- Pravilo „ide vuk“
Ako nemate vest, ne zovite novinare. Proći će vam vam možda jednom, eventualno drugi put. Ali budite sigurni da je velika verovatnoća da onda kad zaista imate vest novinari neće doći.
- Novinari nisu predstavnici donatorskih organizacija
Pravljenje ove razlike može izgledati suvišnim ali pitajte nekog novinara i uverićete se da je to jedna od najčešćih zamerki organizacijama civilnog društva. Ciljeve projekta ostavite za donatore, a novinarima ponudite priču koja je prijemčiva i razumljiva za njihove čitaoce, gledaoce, slušaoce.
- Magičnih 30 sekundi
Nemojte dozvoliti da izadjete nepripremljeni pred novinare. Improvizacija je često neophodna ali uvek imajte bar tri jasne poruke koje mogu da stanu u izjavu od 30 sekundi, najviše do minuta. Koliko god da vam se čini da je to kratko, za elektronske medije to je užasno mnogo vremena.
- “Prevedite” projektni jezik
“Prevedite” jezik koji koristite u projektima na uobičajenu komunikaciju, razumljivu pre svega gradjanima jer se preko novinara i medija zapravo njima obraćate. Što jednostavnije predstavite svoje aktivnosti, to ćete lakše doći do povećane vidljivosti.
- Postoji samo danas, juče je daleka prošlost
Ni ne pokušavajte da šaljete saopštenja ili držite konferenciju za medije o nečemu što se desilo pre dva, tri ili pet dana. To ne samo da je gubljenje vremena već rizikujete da vas novinari ocene kao neozbiljnu organizaciju.
- Izadjite iz kancelarije
Uvek je bolje da, ako se već odlučite za konferenciju za medije, umesto sterilnog kancelarijskog prostora, ponudite novinarima, naričito televizijama, “živi dogadjaj” na ulici, u parku, pored reke…
- Novinari ne znaju sve ali znaju ko zna
Ovo definicija vam je verovatno poznata ali važna je zbog toga što upravo vi treba da budete zapisani u novinarskom notesu kao neko ko zna, a to ćete postići tako što ćete iz vaše oblasti imati odgovore na sva pitanja.
- Novinari su vaši prijatelji
Nemojte zvati novinare samo na konferencije za medije. Neformalna druženja sa novinarima treba da postanu, ako već nisu, deo vaše komunikacione strategije. I još nešto. Novinarima je danas potrebnija pomoć i podrška nego li ikada u skorije vreme. Mislite o tome.
