Seminar može podrazumevati različite oblike dodatnog, praktičnog obrazovanja mimo onog redovnog. Ovde pričamo o takozvanim izmeštenim seminarima koji obično podrazumevaju: Da su, dakle, izmešteni u neki prostor, smeštaj, hotel, odmaralište kako bi učesnici bili fokusirani na temu i jedni na druge Da traju nekoliko dana, dakle, sa...
Piše: Vanja Škorić FATF je radna grupa za finansijsko djelovanje (www.fatf-gafi.org) čiji je primarni cilj sprječavanje financiranja terorizma i pranja novca. Od 2001., dodan je i neprofitni sektor kao ranjiva skupina za zloupotrebu financiranja terorizma i pranja novca. Vjerojatno zbog nepoznavanja funkcioniranja neprofitnog sektora, sve do...
Različiti povodi za proglašenje vanrednog stanja donose sa sobom i različite strahove svakog pojedinca. Mnogi od tih strahova imaju veze sa svakodnevnim aktivnostima i načinom njihovog obavljanja u neredovnim okolnostima. To je slučaj i sa predmetima koje neki od gradjana imaju pred sudom a koji...
U uslovima globalne pandemije i vanrednog stanja u područjima kao što je Srbija, ograničenje kretanja radi suzbijanja zaraze dovelo je do prelaska mnogih kompanija i organizacija na rad od kuće, gde je to zbog prirode posla moguće. Većina organizacija civilnog društva ima mogućnost za rad...
Piše: Milica Antić Najbolji projekti prepoznaju se po njihovom uticaju i njihovoj efikasnosti, a najbolji način za njihovo merenje je kroz dobar sistem monitoringa i evaluacije projekata. Najteža stvar kod projektnog finansiranja organizacija civilnog društva je merenje rezultata. Da bi rezultati bili adekvatni potrebno je uraditi pre realizacije...
Udruženja uglavnom funkcionišu pomoću štapa i kanapa, što znači da morate da se dovijate na razne načine da biste pronašli dobar dizajn, kreativne ideje i praktične alate u toku rada. Tim Građanskih inicijativa je za vas izdvojio najznačajnije sajtove za povećanje produktivnosti vašeg rada. Canva Canva je...
Iako je internet široko rasprostranjen i u upotrebi već 30 godina, privatnost i bezbednost u digitalnom svetu ne zabrinjava nas ni približno kao u realnom svetu. Na bezbednost digitalnom sistema utiče niz faktora. Osim tehnoloških, tu su i navike korisnika, a da bi sistem bio bezbedan,...
Verujem da ne postoji organizacije civilnog društva koja je zadovoljna načinom na koji mediji prate njihove aktivnosti. Animozitet je obrnuto proporcionalan zahtevima donatora koji neretko traže da se u izveštaju popuni rubrika „visibility“ koja podrazumeva podatke o tome koliko su i šta mediji objavljivali o...
[caption id="attachment_20404" align="alignleft" width="300"] Banner vector created by katemangostar - www.freepik.com[/caption] Dobra komunikacija, kako eksterna, tako i interna neophodna je za svaku organizaciju. Već smo pisali koliko je važno planirati komunikaciju i kako unaprediti komunikaciju sa medijima, ali kako planiranje treba da uključuje i nepredviđene okolnosti,...
Pravne tekovine Evropske unije, dakle svi propisi na kojima EU počiva, su okvir sa kojim treba uskladiti zakone i praksu države Srbije kako bismo mogli da postanemo članica ove zajednice. U cilju lakšeg praćenja procesa integracije, EU je sve pravne tekovine podelila na 35 oblasti (pregovaračka poglavlja). Tačnije na 34 oblasti, jer je poslednja oblast takozvana tačka razno i razlikuje se od zemlje do zemlje. U Srbiji, ta oblast obuhvata i Kosovo tj. sve dogovore, implementaciju tih dogovora i ostale korake koji su neophodni kako bi do učlanenja Srbije u EU, odnos između Kosova i Srbije bio jasan.
I pre najavljivanih otvaranja poglavlja, ili tačnije, da bi se poglavlja otvorila, država Srbija u svakoj oblasti mora da definiše početno stanje kod nas i uporedi ga sa pravnim tekovinama EU (screening procesi). Nakon toga, mora da napravi detaljan plan sa dinamikom promene
Beograd, 4. mart 2014. – Povodom usvajanje druge Nacionalne Strategije za mlade u Republici Srbiji, Građanske inicijative pozivaju Ministarstvo omladine i sporta da na početku njene primene preduzme mere kojima će se ublažiti posledice nedovoljno transparentnog i participativnog procesa njenog usvajanja.
Pristup Ministarstva omladine i sporta izradi Strategije, koji je u prvi plan stavio isključivo racionalizaciju troškova, doveo je do toga da se konsultacije sprovedu u uskom krugu aktera – kancelarijama za mlade i ograničenim brojem omladinskih organizacija, kao i da proces teče paralelno sa evaluacijom prethodne strategije. Zbog brzine i usko sprovedenog konsultativnog procesa nisu na adekvatan način sagledani efekti , niti su uključeni u novi strateški dokument koji pokriva period u narednih 10 godina.
Iako se sa pravom može reći da se Miljenko Dereta problemima obrazovanja na različite načine bavio čitavog svog života, u poslednjih nekoliko godina je ova tema bila apsolutni fokus njegovog javnog delovanja, pa i privatnih razgovora sa kolegama, saradnicima i (ne)istomišljenicima. Sa velikim entuzijazmom je prepričavao poslednje TED konferencije koje je pogledao, ili rezultate studija o reformama obrazovnih sistema u evropskim zemljama koje je čitao.
Piše: Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji
Svake godine oktobar počinje ubeđivanjem Vlade Republike Srbije da je ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije „najpozitivniji do sada“, „pozitivan“, „najpozitivniji u regionu“. Istina je da je možda jedino izveštaj iz 2013. godine imao pomalo pozitivan i euforičan ton u odnosu na inače administrativni, šturi i birokratski, briselski rečnik, i nije tajna da je to bilo zahvaljujući potpisivanju Briselskog sporazuma, kojim je otvoren put za početak istinskog rešavanja odnosa između Beograda i Prištine.
Autor: Relja Dereta
Kao i mnogo puta do tada, i ovaj seminar sam započeo sa pitanjem “Ok, koliko vas realno ima pojma zašto je ovde, a koliko vas je došlo jer je pušteno sa časa?”
Smeh koji je usledio je bio jasan odgovor. Kao i mnogo puta do tada, i na ovaj seminar su učenici došli zato što im je profesor otprilike rekao: “E javili su mi iz opštine da ima nešto o aktivizmu, ajde ti si fino dete i stalno ideš po tim nekim treninzima, idi da predstavljaš našu školu”.
Dosta vremena sam mislio da je najbolje rešenje prosto prihvatiti tu realnost i raditi sa onime što imaš ispred sebe: iako verujem da srednjoškolci imaju veliki kapacitet i želju za aktivizam, mora se računati na to da će im profesori često neprecizno preneti o čemu se radi na programu, da većinu njih jednostavno ne interesuje tema i da zato nije nimalo čudno da od preko 40 učenika na uvodnom predavanju nakon par nedelja ostalo svega dvoje ili troje redovnih.
Piše: Leopold Rollinger
U danima borbe protiv poplava veliku pažnju obraćali smo na to iz koje države spasioci dolaze. Valjda nam je važno da vidimo da drugi narodi i države hoće da nam pomognu. U tome uglavnom nema ničeg spornog. Ipak, čini mi se da nam je promaklo da u potpunosti ispratimo sopstvene volontere i spasioce. A bilo ih je mnogo. Urbanih i ruralnih, mladih i starih, obrazovanih i manje obrazovanih. Iz nacionalno homogenih, ali i iz mešovitih sredina.
Piše: Maja Stojanović
Volim da živim u ubeđenju da nas nacionalnost ne određuje: da ona ne govori o tome koliko smo knjiga pročitali, šta su nam glavna interesovanja, koje ljude cenimo, kako se informišemo i koliko imamo prijatelja. S druge strane, nacionalnost kojoj pripadamo određuje stavove ljudi oko nas, naročito ako podrazumeva različitost koja je uočljiva na prvi pogled – na primer, drugi jezik.
